Nik­ši­ća­nin Živ­ko Ra­ško­vić osu­đen je go­di­nu uslov­no zbog sa­o­bra­ćaj­ne ne­sre­će ko­ja se de­si­la sre­di­nom 2003. go­di­ne na lo­kal­nom pu­tu u se­lu Za­grad u Žu­pi nik­šić­koj. Ka­zna je, is­ta­kao je on u raz­go­vo­ru za „Dan”, već is­te­kla ali ni­ka­ko ne mo­že da pre­bo­li što je pro­gla­šen kri­vim za ne­što što ni­je kriv i to čak de­set go­di­na na­kon ne­sre­će u ko­joj je stra­da­lo jed­no li­ce. Ra­ško­vić se tog da­na kre­tao svo­jim vo­zi­lom iz prav­ca po­vr­šins­kog ko­pa Za­grad pre­ma svom se­lu Ku­ta, a vo­zi­lo u ko­jem je stra­da­lo jed­no li­ce kre­ta­lo se iz su­prot­nog prav­ca. Pre­ma po­li­cij­skom za­pi­sni­ku ko­ji je ta­da sa­či­njen, ni­je bi­lo kon­tak­ta iz­me­đu vo­zi­la već je vo­zi­lo stra­da­log u mo­men­tu mi­mo­i­la­že­nja pre­šlo van de­sne ivi­ce pu­ta i uda­ri­lo u dr­vo.
Vo­zač tog auta ta­da je za­do­bio lak­še po­vre­de, a nje­gov su­vo­zač te­ške tje­le­sne po­vre­de od ko­jih je isto­ga da­na pre­mi­nuo. Ra­ško­vić je „Da­nu” po­ja­snio da je ta­da vje­štak sa­o­bra­ćaj­ne stru­ke utvr­dio okol­no­sti usled ko­jih je do­šlo do te si­tu­a­ci­je i kao kriv­ca ozna­čio vo­za­ča ko­ji je upra­vljao vo­zi­lom iz su­prot­nog smje­ra.
– Ta­da sam u pot­pu­no­sti bio is­klju­čen bi­lo ka­kve od­go­vor­no­sti, a apri­la 2004. go­di­ne kao svje­dok do­ga­đa­ja dao sam is­kaz u nik­šić­kom su­du. Od ta­da ni­ko me vi­še ni po kom osno­vu o tom do­ga­đa­ju ni­je po­zi­vao, sve do 2011. go­di­ne, ka­da mi je na kuć­nu adre­su sti­gao po­ziv za kri­vič­ni po­stu­pak. Tek ka­da sam do­šao kod su­di­je po­ja­šnje­no mi je šta je u pi­ta­nju i ni­je­sam mo­gao da vje­ru­jem – is­pri­čao je Ra­ško­vić.
U kri­vič­nom po­stup­ku ko­ji je re­zul­ti­rao i osu­dom, Ra­ško­vić je ozna­čen kao kri­vac za na­ve­de­nu sa­o­bra­ćaj­nu ne­sre­ću i to za te­ško dje­lo pro­tiv bez­bjed­no­sti jav­nog sa­o­bra­ća­ja. Osu­đen je na go­di­nu za­tvo­ra, od­no­sno na dvi­je go­di­ne uslov­no. Pr­vu pre­su­du do­nio je Osnov­ni sud u Nik­ši­ću na ko­ju se Ra­ško­vić ža­lio svim sud­skim in­stan­ca­ma u Cr­noj Go­ri, ko­je su ipak po­tvr­di­le pr­vo­ste­pe­nu od­lu­ku. Ni­je mu po­ma­ga­lo ni to što se to­kom dvo­go­di­šnjeg po­stup­ka ko­ji se vo­dio pro­tiv nje­ga upor­no po­zi­vao na na­laz i mi­šlje­nje vje­šta­ka sa­o­bra­ćaj­ne stru­ke. Po pr­vom na­la­zu sa­či­nje­nom od­mah na­kon ne­sre­će Ra­ško­vić je is­klju­čen kao kri­vac, ali je 2009. go­di­ne ura­đe­na re­kon­struk­ci­ja do­ga­đa­ja i isti vje­štak ta­da mi­je­nja svoj na­laz.
– Ka­znu sam od­slu­žio, ali od ka­da je po­čeo po­stu­pak pro­tiv me­ne ne mo­gu mir­no da spa­vam. Že­lim sa­mo da skre­nem pa­žnju jav­no­sti ka­ko ra­de vje­šta­ci i su­do­vi, a ovo što se me­ni de­si­lo si­gu­ran sam ni­je ni­ko­me u svi­je­tu. Ka­ko da ži­vim sa či­nje­ni­com da sam, ka­ko se sud iz­ja­šnja­va, svo­jim či­nje­njem ne­ko­me od­u­zeo ži­vot, a to ni­je ta­ko bi­lo. Če­ti­ri de­ce­ni­je sam bio pro­fe­si­o­nal­ni vo­zač, od če­ga sam i pen­zi­ju ostva­rio, i za sav taj pe­ri­od u sa­o­bra­ća­ju ni­je­sam imao ni­ti je­dan, pa i naj­ma­nji pre­kr­šaj – ogor­čen je bio Ra­ško­vić.B.B.